Engleski za prezentacije i javne nastupe: kompletan vodič

Većina saveta o engleskom za prezentacije i javne nastupe kaže vam da se „opustite" i da budete „samouvereni". Ti saveti su beskorisni onog trenutka kada stojite pred dvanaest kolega i um vam se zacrni. Samopouzdanje nije osećaj koji prizivate; ono je nusproizvod toga što tačno znate šta sledeće treba da kažete.

Evo bolje početne tačke: najbolji govornici kojima engleski nije maternji jezik ne improvizuju. Oni sastavljaju. Drže pri ruci mali set fraza, svaki put prate istu strukturu i imaju plan za trenutke kada engleski presuši. Ovaj vodič vam daje sve tri stvari.

Zašto se govornici kojima engleski nije maternji jezik blokiraju tokom prezentacije

Ako se blokirate tokom prezentacije, problem retko leži u vašem nivou engleskog. Problem je u tome što radite dve teške stvari istovremeno: pamtite šta treba da kažete i prevodite to u hodu. Govornik kojem je engleski maternji jezik radi samo prvi zadatak. Vi radite oba, a radna memorija ima granicu.

Istraživanja o kognitivnom opterećenju pri govoru na drugom jeziku pokazuju da kada učenik mora istovremeno da prati gramatiku, izbor reči i sadržaj, jedan od tih elemenata popusti pod pritiskom. U prezentaciji najčešće prvo popusti fluentnost: pauze postaju duže, poštapalice se množe, a struktura se gubi.

Rešenje nije da učite više gramatike. Rešenje je da smanjite broj odluka koje donosite dok govorite. Unapred naučene fraze uklanjaju korak prevođenja. Fiksna struktura uklanja pitanje „šta sledeće". Navike u izlaganju uklanjaju potrebu da razmišljate o tome kako zvučite. Kada kognitivno opterećenje padne, fluentnost raste sama od sebe.

Fraze za vođenje kroz izlaganje koje vam zaista trebaju

Vođenje kroz izlaganje je za govornika ono što su putokazi za vozača: kratke fraze koje publici govore gde ste i kuda idete. Publika ne pamti svaku rečenicu koju izgovorite; pamti oblik vašeg izlaganja. Putokazi mu daju oblik.

Ne treba vam pedeset takvih fraza. Treba vam oko petnaest, raspoređenih u četiri funkcije:

• Otvaranje: „I'd like to talk about..." / „The aim of this presentation is to..." / „I'll cover three points."
• Prelazak na sledeće: „Let's move on to..." / „That brings me to my next point." / „Turning now to..."
• Iticanje: „The key point here is..." / „What this means in practice is..." / „It's worth emphasising that..."
• Zatvaranje: „To sum up..." / „In conclusion..." / „Thank you, I'm happy to take questions."

Zapišite ih na karticu, ne u glavu. Cilj je da, kada završite jedan deo i mozgu treba sekund da se sabere, sledeća fraza stigne automatski. Upravo tu automatsku sposobnost snalaženja publika čita kao samopouzdanje.

Jedno upozorenje: nemojte preterivati sa putokazima. Izlaganje u kojem svaka rečenica počinje sa „Furthermore" ili „Moreover" zvuči kao čitanje udžbenika naglas. Koristite fraze na spojevima između delova, a svuda drugde govorite jednostavno.

Kako da strukturirate prezentaciju koja se sama piše

Prezentacija nije esej pročitan naglas. To je niz izgovorenih tačaka, a najjednostavniji pouzdan niz je: recite im šta ćete reći, recite to, pa im recite šta ste rekli. To nije kliše; tako publika zadržava informacije.

Počnite svrhom i planom. „I'll cover three points: the problem, the options, and my recommendation." Ta jedna rečenica radi ogroman posao. Govori publici šta da očekuje, a vama govori šta sledeće da kažete. Kada završite prvu tačku, plan vam je znak za drugu.

Za svaku tačku pratite mikro-obrazac: iznesite tačku, potkrepitе je jednim primerom ili brojem, pa napravite prelaz. Jedna tačka, jedan primer, jedan prelaz. Oduprite se porivu da dodate drugi primer; prezentacija je kraća nego što mislite, a pretrpan srednji deo je mesto gde se izlaganja raspadaju.

Završite sažetkom i jasnim sledećim korakom. „To sum up: the problem is X, the cheapest option is Y, and my recommendation is Y. My next step is to send you the full figures by Friday." Publika najjasnije pamti kraj, zato svoju preporuku stavite tamo, a ne da bude zakopana u sredini.

Navike u izlaganju koje prikrivaju oklevanje

Oklevanje nije zločin. Svaki govornik pravi pauze. Razlika između pauze koja zvuči promišljeno i pauze koja zvuči izgubljeno je u tome šta radite sa rukama, pogledom i dahom.

Prvo, usporite više nego što vam se čini prirodno. Govor tempom od 80% vašeg uobičajenog daje mozgu vremena da nađe sledeću frazu pre nego što tišina postane neprijatna. Govornici kojima engleski nije maternji jezik, a koji jure, upravo se oni sapliću, jer nadmaše sopstveni rečnik.

Drugo, zamenite poštapalice namernom pauzom. „Um" i „uh" signaliziraju nesigurnost. Pola sekunde tišine dok gledate u beleške signalizira kontrolu. To je na početku zastrašujuće, ali publika pauzu doživljava mnogo kraćom nego što je vi doživljavate.

Treće, ukopajte stopala i pustite ruke da miruju. Hodanje tamo-amo ili vrpoljenje troši energiju i čita se kao nervoza. Mirno telo sa povremenom otvorenom gestikulacijom je fizička verzija gore navedenih fraza: uklanja odluku koju biste inače donosili pod pritiskom.

Šta reći kada izgubite reči

Svaki govornik, bio maternji ili ne, izgubi reč usred rečenice. Veština nije u tome da to izbegnete; veština je da imate spremnu frazu za izvlačenje, tako da trenutak prođe bez toga da publika primeti.

Držite dve ili tri od ovih u pripravnosti:

• „Let me put that another way..."
• „The word I'm looking for... in any case, the point is..."
• „Let me come back to that in a moment."

Ove fraze vam kupuju vreme bez prekidanja toka. Primetite šta one ne rade: ne izvinjavaju se. „Sorry, my English is bad" uči publiku da vaš akcenat sluša kao problem i vraća vaše samopouzdanje na nulu. Fraza za izvlačenje koja ide napred uvek je jača od izvinjenja koje gleda unazad.

Postoji i iskrena opcija: ako zaista ne možete da nađete reč, opišite je. „The thing that connects the two parts" je sasvim dobar način da kažete „the bridge". Publika će sama popuniti prazninu, često pre nego što završite rečenicu.

Kako da vežbate engleski za prezentacije i javni nastup bez publike

Ne možete da uvežbate prezentaciju sami u glavi i da očekujete da će izdržati pred ljudima. Govor je fizička veština, a jaz između toga da zamislite rečenicu i da je izgovorite naglas upravo je mesto gde se prezentacije raspadaju.

Najučinkovitija vežba je naglas, sa merenjem vremena i uz ponavljanje. Northern Illinois University preporučuje vežbanje tako što ćete zaista održati prezentaciju, čak i u praznoj prostoriji. Izgovorite celo izlaganje jednom, loše, bez zaustavljanja. Zatim ga izgovorite ponovo, i opet. Svaki prolaz premešta fraze iz „moram ovo da prevedem" u „ovo sam već rekao", a to je stanje u kojem želite da budete na dan prezentacije. Ako koristite Tutoro za vežbanje govora, ipak uvežbajte celo izlaganje od početka do kraja.

Snimite se telefonom i preslušajte jednom. Neprijatno je, ali otkriva dve stvari koje ne možete da čujete dok govorite: gde jurite i gde punite prostor sa „um". Ispravite te dve stvari i vaše izlaganje će se poboljšati više nego od bilo koje količine učenja gramatike.

Za deo sa pitanjima i odgovorima, gde se većina govornika kojima engleski nije maternji jezik oseća najizloženije, postoji posebna tehnika: pripremite tri pitanja kojih se najviše plašite i uvežbajte odgovore naglas. Pitanja kojih se plašite obično su očigledna, pa će ih publika verovatno postaviti. Ako ste odgovor već jednom izgovorili, moći ćete da ga izgovorite ponovo i pod pritiskom.

Ako vam je potrebna vežba govora pre prezentacije, Tutoro vam daje povratne informacije o izgovoru dok govorite. Njegovo prepoznavanje govora u realnom vremenu označava svaku reč kao dobro, osrednje ili loše izgovorenu, pa možete da čujete rečenicu, izgovorite je naglas i primetite koje reči treba ponovo da pokušate. Trodimenzionalni lik nastavnika govori i reaguje na ekranu za razgovor tokom lekcije. Svoju prezentaciju možete zasebno da uvežbate, a zatim da koristite aplikaciju kako biste vežbali jasnije izlaganje.

Primer uvoda koji možete prilagoditi

Evo celog uvoda sastavljenog od fraza i strukture iznad. Namerno je jednostavan, jer jednostavno je ono što preživi pod pritiskom:

"Good morning. I'd like to talk about our customer support backlog. The aim of this presentation is to explain why it is growing and what we can do about it. I'll cover three points: the current situation, the two options we considered, and my recommendation. Let's start with the current situation."

Taj uvod traje četrdeset pet sekundi i obavlja četiri posla: predstavlja temu, iznosi svrhu, daje plan i pravi prelaz na prvu tačku. Ništa u njemu ne zahteva napredni engleski. Svaka reč je reč koju već znate. U tome je poenta: engleski za prezentacije i javne nastupe ne služi tome da nekoga impresionirate rečnikom. Služi tome da vas razumeju, da ostanete na pravom putu i da zvučite kao da držite kontrolu čak i kada reči sporo dolaze.

Primetite šta nedostaje: nema „I'm sorry about my accent", nema „I hope this makes sense", nema samoomalovažavanja. Te fraze su najbrži način da prepustite prostoriju drugima. Jednostavan, strukturiran uvod izgovoren ravnomernim tempom uvek će pobediti duhovit uvod izgovoren u panici.

Sve zajedno: pravilo deset minuta

Ako iz ovog vodiča ponesete samo jednu stvar, neka bude ova: prezentacija se dobija ili gubi pre nego što otvorite usta. Deset minuta pre nego što ustanete odlučuje više od deset minuta samog izlaganja.

U tih deset minuta uradite tri stvari. Pročitajte svoju uvodnu rečenicu naglas dva puta, tako da prvo što izgovorite bude nešto što ste već rekli. Proverite da vam je kartica sa frazama ispred vas, a ne u torbi. I udahnite tri puta polako, jer govornik koji je bez daha je govornik koji juri, a jurenje je jedina navika koja pobeđuje svu gore navedenu pripremu.

Nakon toga, verujte strukturi. Plan vam govori kuda da idete. Fraze vas nose između delova. Rečenice za izvlačenje vas hvataju kada reč ispadne. Ništa od toga ne zahteva savršen engleski; sve to zahteva pripremu, a priprema je jedina stvar koja je potpuno pod vašom kontrolom.