Povezani govor u engleskom objašnjen: Zašto izvorni govornici zvuče tako brzo

Zašto engleski zvuči tako brzo?

Izvorni govornik engleskog u običnom razgovoru izgovori otprilike 150 do 170 reči u minutu. Sam taj broj nije problem. Problem je to što kada pročitate transkript onoga što je upravo rekao, reči na papiru ne odgovaraju zvukovima koje ste čuli.

Izraz "I want to go" postaje nešto bliže "I wanna go". "Did you eat yet?" postaje "Jeet yet?" Ništa zapravo nije izgovoreno brže. Reči su jednostavno prestale da imaju granice.

To je suština povezanog govora u engleskom: nije brzina, nego kompresija. Zvukovi se povezuju, izostavljaju, slabe ili menjaju jer su usta već u pokretu ka sledećem zvuku pre nego što je prethodni završen. Vaše uvo, naviknuto na pažljivo izgovoren engleski iz učionice, čuje mutnu masu zvukova i zaključuje da govornik govori brzo. Ne govori. Govori efikasno.

Kada to jednom shvatite, celo iskustvo slušanja engleskog se menja. Prestajete da krivite svoje uvo i počinjete da prepoznajete obrasce. A obrasci mogu da se nauče.

Povezani govor u engleskom: objašnjenje pet obrazaca

Skoro sve što zbunjuje učenike svodi se na pet mehaničkih procesa. Naučite da ih imenujete i moći ćete i da ih čujete.

1. Povezivanje (linking)

Kada se reč završava suglasnikom, a sledeća počinje samoglasnikom, suglasnik "preskoči" na sledeću reč. "Turn off" zvuči kao "tur-noff". "An apple" zvuči kao "a-napple". Ovo je najčešći obrazac u engleskom i najlakše ga je čuti kada jednom znate da postoji.

2. Umetanje zvuka (intrusion)

Kada se sretnu dva samoglasnika, govornici engleskog često ubace mali suglasnik da ih poveže. "Go away" postaje "go-waway", sa jedva čujnim /w/ između. "I agree" dobija glas /j/: "I-yagree". To nije nemarnost; tako usta održavaju gladak protok vazduha.

3. Izostavljanje (elision)

Zvukovi se potpuno gube. Glas /t/ u "next day" često nestaje, pa se čuje "nex day". "Must be" gubi svoje /t/ i postaje "mus be". Zvukovi koji se izostavljaju su skoro uvek suglasnici u sredini grupe suglasnika, gde ih je teško izgovoriti pri brzom govoru.

4. Asimilacija

Zvuk se menja da bi postao sličniji svom susedu. "Ten boys" se često izgovara "tem boys" jer /n/ prelazi u /m/ pred /b/. "Good girl" može da postane "goog girl". Zvuk nije izostavljen, nego preobražen.

5. Slabe forme (weak forms)

Ovo je najvažnije i zaslužuje poseban odeljak. Gramatičke reči kao što su "to", "for", "can" i "have" imaju dva izgovora: jaku formu koja se koristi izolovano i slabu formu koja se koristi u povezanom govoru. "To" se skoro nikada ne izgovara kao "tu"; to je kratko /tə/. "For" postaje /fə/. "Can" postaje /kən/.

Zajedno, ovih pet procesa objašnjava skoro svaki trenutak u kome se govorni engleski razlikuje od onoga što ste naučili iz udžbenika.

Zašto su slabe forme važnije od rečnika

Evo jedne kontraintuitivne činjenice: većina učenika koji teško razumeju izvorne govornike nema problem sa rečnikom. Ima problem sa slabim formama.

Otprilike pedeset najčešćih reči u engleskom su funkcijske reči sa slabim formama: "and", "of", "to", "for", "can", "have", "was", "them", "that". To su istovremeno reči koje same po sebi skoro ništa ne znače. One postoje da povežu sadržajne reči.

Pošto ne nose naglasak, izvorni govornici ih sabijaju. "Fish and chips" nije "fish and chips"; to je "fish'n'chips". Reč "and" se skuplja u jedan jedini glas /n/. Ako vaš mozak traži punu reč "and", nikada je neće naći, jer nikada nije ni izgovorena.

Učenici kojima slabe forme nikada nisu objašnjene čuju niz zvukova i pretpostavljaju da im nedostaje rečnik. U stvarnosti im nedostaje "lepak". Naučite svoje uvo slabim formama pedeset najčešćih funkcijskih reči i ogromna količina "brzog" engleskog odjednom se uspori.

Tu svesno vežbanje slušanja pobeđuje pasivno izlaganje. Kada znate da će se "to" pojaviti kao /tə/, možete ga čuti. Kada to ne znate, ne čujete ništa i krivite sebe. Razlika je u informaciji, ne u talentu.

Kako da uvežbate uvo za povezani govor

Znati pet obrazaca nije isto što i čuti ih u realnom vremenu. Vaše uvo zahteva trening, a trening ima određen oblik.

Počnite sa kratkim audio snimkom, deset do dvadeset sekundi, iz bilo kog prirodnog izvora: podkasta, scene iz serije, intervjua. Poslušajte ga jednom bez transkripta i zapišite šta čujete. Zatim pročitajte transkript i označite svako mesto gde se napisane reči ne poklapaju sa zvukovima: svaki povezani suglasnik, svako izostavljeno /t/, svaku slabu formu.

Označavanje je cela suština vežbe. Cilj nije da razumete snimak; cilj je da napravite mapu mesta na kojima se povezani govor javlja. Posle nekoliko sesija počinjete da predviđate promene pre nego što ih čujete, a predviđanje je ono zbog čega slušanje deluje lako.

Tutoro sadrži vežbe diktata koje funkcionišu po istom principu. Kada morate da zapišete tačno ono što je rečeno, ne možete da pređete preko mutnih delova. Prisiljeni ste da se suočite sa slabim formama i izostavljenim zvukovima direktno.

Evo konkretnog niza koji funkcioniše:

• Poslušajte kratak snimak i prepišite ga reč po reč.
• Uporedite sa pravim transkriptom i zaokružite svako neslaganje.
• Imenujte obrazac koji je izazvao svako neslaganje: povezivanje, izostavljanje, asimilacija, slaba forma.
• Poslušajte ponovo dok čitate i ponavljajte snimak naglas (shadowing).

Shadowing je korak koji sve učvršćuje. Kada sami izgovorite "wanna", "gonna" i "fish'n'chips", vaše uvo prestaje da ih tretira kao strane zvukove. Oni postaju zvukovi koje i vaša usta mogu da proizvedu, a zvukove koje možete da proizvedete možete i da čujete.

Ako želite vežbu povezanog govora koja vam daje trenutnu povratnu informaciju, AI nastavnik engleskog može da pomogne. Tutoro vežbe diktata teraju vas da zapišete tačno ono što ste čuli, tako da slabe forme i izostavljeni zvukovi ne mogu da se sakriju, a njegovo ocenjivanje izgovora vam reč po reč govori da li vaše povezivanje i izostavljanje zvuče prirodno. Nije za vas ako želite samo pasivno slušanje, ali ako ste spremni da aktivno uvežbavate uvo, vežbe odgovaraju gore opisanom metodu.

Da li i sami treba da govorite povezano?

Ovde postoje dve škole mišljenja i obe su delimično u pravu.

Prva kaže: ne morate da proizvodite povezani govor da bi vas razumeli. Jasan, pažljiv izgovor je potpuno razumljiv, a forsiranje da zvučite "kao izvorni govornik" može zapravo da vas učini nerazumljivijim ako to radite pogrešno. Učenik koji mrmlja "jeet yet" bez savladanih osnovnih zvukova samo zvuči nejasno.

Druga kaže: proizvodnja povezanog govora je ono što najbrže poboljšava vaše slušanje. Kada vaša usta mogu da proizvedu zvuk, vaše uvo ga prepoznaje. Postoji stvarna motorička komponenta u slušanju.

Istina je između njih. Treba da naučite da proizvodite najčešće obrasce povezanog govora, jer to uvežbava vaše uvo i čini vaš sopstveni govor prirodnijim. Ali ne treba da jurite svaku redukciju. Fokusirajte se na one najčešće: "wanna", "gonna", "gotta", slabe forme od "to", "for", "can", "and" i povezivanje suglasnika sa samoglasnikom. Oni pokrivaju većinu onoga što ćete čuti i većinu onoga što će učiniti da ne zvučite ukočeno.

Cilj nije da zvučite kao izvorni govornik. Cilj je da prestanete da zvučite kao da čitate sa papira i da počnete da čujete jezik onako kako se zaista govori.

Greške koje drže učenike na mestu

Većina učenika ostaje zaglavljena na povezanom govoru ne zato što je težak, nego zato što ga vežbaju na pogrešan način. Tri greške dominiraju.

Prva je pasivno slušanje. Gledanje filmova i serija na engleskom deluje produktivno i zaista gradi opštu naviku, ali ne uvežbava uvo za konkretne zvučne promene. Ne možete naučiti da čujete izostavljeno /t/ tako što ga ne tražite. Pasivno izlaganje daje vam osećaj vežbe bez mehanizma napretka.

Druga je učenje povezanog govora kao napisanih pravila. Čitanje liste primera i klimanje glavom deluje kao napredak, ali povezani govor je motorička veština, a ne znanje. Naučićete ga samo slušanjem i reprodukovanjem, iznova i iznova. Pravilo je mapa; slušanje i shadowing su hodanje.

Treća je izbegavanje slabih formi jer deluju "nepravilno". Mnogi učenici odbijaju da izgovore "to" kao /tə/ jer su učili da je "to" jednako "tu". Ali slaba forma nije nepravilna; to je standardni izgovor u povezanom govoru. Odbijanje da je naučite održava vaš govor ukočenim i, još važnije, sprečava vaše uvo da je prepozna kod drugih.

Povezani govor u engleskom nije lista osobenosti koje treba memorisati. To je stvarni zvuk jezika. Učenici koji naprave proboj su oni koji prestanu da ga tretiraju kao naprednu temu i počnu da ga tretiraju kao podrazumevano stanje.

Često postavljana pitanja