Kako uklopiti vežbanje pričanja engleskog u kratku vožnju

Zašto put pobeđuje večernje učenje

Većina učenika planira da vežba engleski uveče, posle posla, kada je umorna. Taj plan češće propadne nego što uspe, i to nije problem discipline. To je problem rasporeda. Volja je resurs koji se troši tokom dana, a do 21h potrošili ste je skoro celu.

Put do posla ima suprotan profil. Dešava se u fiksno vreme, ponavlja se svakog radnog dana i već je upisan u vaš kalendar. Ne morate da tražite vreme za njega. Dovoljno je da promenite ono što radite unutar vremena koje ionako provodite putujući.

Istraživači koji proučavaju formiranje navika ističu da se novo ponašanje mnogo lakše zadržava kada se veže za postojeću rutinu nego kada slobodno lebdi u danu. Istraživanje B. Dž. Foga o naslađivanju navika pokazuje da je vezivanje nove navike za ustaljenu jedna od najpouzdanijih metoda da ona ostane. Odlazak na posao je jedna od najstabilnijih rutina koju većina odraslih ima. Zato funkcioniše bolje od herojske večernje sesije koju ćete preskočiti do četvrtka.

Postoji i druga prednost o kojoj niko ne govori. Put je privatan, ili skoro privatan. U tramvaju imate slušalice. U kolima ste sami. Ta privatnost je upravo ono što vežbanje govora zahteva, jer najveća prepreka za većinu učenika nije rečnik, već strah da će ih neko čuti dok greše.

Pravilo deset minuta

Najčešća zamerka je da je kratka vožnja prekratka da bi bila važna. Put od petnaest minuta ne deluje kao dovoljno vremena da se "uči engleski". Taj osećaj dolazi od pogrešne slike o tome kako vežbanje izgleda. Zamišljate punu lekciju: zagrevanje, nove reči, gramatika, vežbe, ponavljanje. Put ne može da primi sve to, i ne treba da pokušava.

Ispravan model je jedan fokusiran ciklus. Deset minuta govora naglas je prava sesija. Dovoljno je da izgovorite desetine rečenica, da se sapletete o izraz, da se ispravite i da se osećate malo tečnije kada stignete. Kratka svakodnevna sesija pobeđuje dugu nedeljnu iz istog razloga iz kog svakodnevno pranje zuba pobeđuje mesečno temeljno čišćenje.

Postavite donju granicu, ne gornju. Obavezujte se na deset minuta stvarnog govora, što znači da se usta pomeraju i reči izlaze. Ako vam put daje dvadeset pet minuta, iskoristite ih. Ali cilj koji održava naviku je deset, jer deset je uvek moguće čak i lošeg jutra.

Opisujte put naglas

Najjednostavnija vežba za put ne zahteva nikakvu aplikaciju, audio ni pripremu. Opisujte naglas, na engleskom, ono što vidite i šta radite. "The train is pulling into the station. A man with a red scarf is standing by the door. I need to get off at the next stop and walk to the office."

To zvuči trivijalno, i u tome je poenta. Opisivanje uzima jezik koji već znate i tera ga kroz vaša usta u realnom vremenu. Odmah otkrivate praznine: reč za "šal" koje ne možete da se setite, glagolsko vreme u kojem oklevate kada opisujete nešto što se dogodilo pre minut. Te praznine su najkorisnija informacija koju učenik može da prikupi.

Kada naletite na reč koja vam nedostaje, ne prekidajte vežbu. Izgovorite rečenicu oko nje, zabeležite prazninu i potražite je kada stignete. Učenik koji opisuje deset minuta dnevno izgovori stotine rečenica mesečno koje inače nikada ne bi izgovorio.

Ponavljajte kratak audio snimak

Ponavljanje (shadowing) znači da slušate kratak deo govornog engleskog i ponavljate ga naglas, malo za govornikom, oponašajući ritam i intonaciju što vernije možete. To je jedna od najefikasnijih govornih vežbi ikada osmišljenih, jer uklanja najteži deo govora: odlučivanje šta reći. Tehniku je popularizovao lingvista Aleksander Argueles, koji je razvio ponavljanje kao metodu učenja jezika.

Izaberite snimak od trideset do šezdeset sekundi. Minut podkasta, kratku vest, pasus iz audio-knjige. Pustite ga jednom da biste ga razumeli. Zatim ga pustite ponovo i govorite uz njega, trudeći se da pogodite pauze i naglaske govornika. Uradite to tri ili četiri puta, i do četvrtog prolaza osetićete oblike rečenica u ustima, a nećete ih samo prepoznavati očima.

Put je idealan za ponavljanje jer možete da vrtite jedan snimak celu vožnju. Izaberite nešto malo iznad svog nivoa, ne mnogo iznad. Cilj je da pogodite zvuk, a ne da razumete svaku reč pri prvom slušanju.

Kako uklopiti vežbanje pričanja engleskog u kratku vožnju uz partnera za razgovor

Opisivanje i ponavljanje su samostalne vežbe i one grade tečnost. Ali pravi razgovor je nešto drugo: neko vam postavi pitanje koje niste očekivali, a vi morate da odgovorite u sekundi. Put može da primi i to, ako povedete partnera koji je uvek dostupan.

Tu partner za razgovor koji živi u vašem telefonu menja jednačinu. Umesto da usklađujete poziv koji odgovara obema stranama, otvorite čet i tutor vam postavi pitanje, sasluša odgovor i odgovori. Cela razmena se odvija unutar vaše vožnje, u naletima od deset minuta koji se tačno uklapaju u vreme koje imate.

Tutoro drži lekcije unutar razgovora u stilu mesendžera sa govornim 3D tutorom, pa je vežba dijalog, a ne lista zadataka. Vi govorite, tutor reaguje, a lekcija se prilagođava onome što ste upravo rekli. To je oblik pravog razgovora, što je upravo ono što je potrebno sesiji veličine vožnje.

Ključ je da sesiju završite beleškom o jednoj stvari koju ste teško izgovorili. Zapišite je ili je izgovorite u telefon. Sutrašnjih deset minuta počinje tu. Ta jedna navika pretvara razbijenu nedelju vožnji u jedan neprekidan razgovor sa samim sobom.

Šta raditi ako vozite

Vožnja vam oduzima oči i ruke, ali ostavlja usta i uši potpuno slobodnim. To je zapravo postavka naklonjena govoru, pod uslovom da se pripremite pre nego što okrenete ključ.

Učitajte snimak za ponavljanje pre nego što krenete. Pripremite kratku audio lekciju ili deo podkasta koji nameravate da ponavljate. Zatim koristite vožnju kao vreme za govor: ponavljajte snimak, odgovorite na pitanje koje ste pripremili prethodne večeri ili opisujte rutu naglas. Ne dirajte telefon u pokretu. Sve se podešava na parkingu, a sama vožnja je čist glas.

Jedna efikasna vežba za vožnju je "pravilo tri rečenice". Izaberite temu pre polaska, na primer planove za taj dan ili film koji ste gledali. Izgovorite tri pune rečenice o tome naglas, a zatim ih preformulišite preciznije. Ponovite sa novom temom na sledećem semaforu ili raskrsnici. Kada parkirate, izgovorićete više engleskog naglas nego što većina učenika uspe u nedelji tihog učenja.

Kako uklopiti vežbanje pričanja engleskog u kratku vožnju bez osećaja blama

Pravi razlog zašto većina ljudi ne govori engleski u prevozu nije vreme. To je blam. Izgovarati engleske rečenice naglas u tramvaju, čak i tiho, deluje čudno. U kolima je to u redu, ali u javnom prevozu društveni pritisak je stvaran.

Dve stvari rastvaraju taj osećaj. Prva su slušalice. Ako nosite slušalice i govorite tiho, izgledate kao neko ko razgovara telefonom, što je potpuno normalno u svakom tramvaju ili autobusu. Niko neće ni pogledati. Druga je jačina glasa. Vežbanje govora ne zahteva glas za razglas. Mrmljanje, šapat, čak i izgovaranje reči samo usnama uz dah, i dalje trenira mišiće i ritam.

Počnite od jačine glasa koja vam deluje bezbedno i pojačavajte je malo svake nedelje. Za mesec dana govorićete normalnim tihim razgovornim tonom, a da to nećete ni primetiti. Strah je skoro uvek veći od stvarnosti, a stvarnost je da su putnici previše zaokupljeni svojim telefonima da bi ih zanimalo na kom jeziku govorite u svoj.

Napravite ciklus za put koji možete da ponavljate

Sve ove tehnike najbolje funkcionišu kada postanu fiksni niz, a ne meni sa kojeg birate svakog jutra. Umor od odlučivanja ubija navike. Ciklus uklanja odluku.

Evo ciklusa koji se uklapa u vožnju od dvadeset minuta: dva minuta opisivanja za zagrevanje, osam minuta ponavljanja jednog snimka, zatim deset minuta razgovora sa tutorom ili na pripremljeno pitanje. Ako je vožnja kraća, skratite ponavljanje na pet i zadržite razgovor, jer razgovor je veština koju zapravo želite da izgradite.

Tutoro se uklapa u ovaj ciklus jer cela lekcija živi unutar četa sa govornim tutorom, pa je vežba razgovor od prve poruke, a ne zadatak kroz koji morate da se naterate. Pamti reči sa kojima ste se mučili i sam ih vraća u kasnijim sesijama, što znači da vaših deset minuta u prevozu ostaje usmereno na vaše stvarne praznine umesto da ponavlja ono što već znate.

Nije za učenike koji žele tihu rutinu samo za čitanje, ali ako je vaš cilj da govorite, on pretvara put u vreme za govor bez potrebe da isplanirate ijednu vežbu.

Doslednost pobeđuje dužinu. Deset minuta govora svakog radnog dana je više od četrdeset sati govornog engleskog godišnje, proizvedenih unutar vremena koje ste ionako provodili u pokretu.

Put nije praznina u vašem danu koja je premala da bi se iskoristila. To je jedini svakodnevni blok privatnog, predvidivog vremena koji većina odraslih ima. Ispunite ga sa deset minuta svojih usta koja se pomeraju na engleskom, i tečnost kojoj se nadate stići će na vreme.