Šta raditi kada se blokirate dok govorite engleski: 9 načina da se brzo oporavite

Zašto vam se um zamagli usred rečenice?

Znate tu reč. Juče ste je pravilno upotrebili. A sada, usred sastanka ili telefonskog razgovora, jednostavno je nestala. Ono što se dešava nije neuspeh rečnika. To je neuspeh radne memorije.

Radna memorija je deo vašeg mozga koji drži rečenicu na okupu dok je gradite. Kada osetite da vas gledaju ili osuđuju, telo oslobađa hormone stresa, a ti hormoni sužavaju vašu pažnju na pretnju. Rezultat je da se rečenica koju ste gradili ruši i vi stojite bez ijedne reči.

Istraživači koji proučavaju anksioznost pri učenju stranog jezika dokumentuju upravo ovo decenijama. Istraživanje o jezičkoj anksioznosti i učinku pokazuje jasan obrazac: anksiozni učenici postižu rezultate ispod svog stvarnog nivoa, ne zato što znaju manje, već zato što anksioznost troši mentalne resurse koji su im potrebni za govor. Znanje je i dalje tu. Pristup njemu je ono što se kvari.

Ovo je važno jer menja ono što treba da uradite u vezi s tim. Da je blokiranje problem znanja, odgovor bi bio više učenja. Pošto je to problem pritiska, odgovor je da promenite uslove u kojima govorite i da imate rutinu za oporavak za slučaj kada se ipak dogodi.

Da li je blokiranje znak da je vaš engleski loš?

Ne. To je znak da vam je stalo do ishoda. Učenici koji se nikada ne blokiraju obično su oni koji ne primećuju svoje greške i ne smeta im da ih prave. Blokiranje je često kod učenika na srednjem nivou upravo zato što znaju dovoljno da čuju sopstvene greške.

Ovde postoji korisna razlika između kompetencije i učinka. Kompetencija je ono što znate. Učinak je ono što možete da proizvedete pod datim uslovima. Učenik koji može opušteno da razgovara uz kafu može potpuno da se blokira na razgovoru za posao, iako se u tom razgovoru koristi jednostavniji jezik. Ništa se u njegovom engleskom nije promenilo. Pritisak se promenio.

Hipoteza afektivnog filtera Stivena Krašena to lepo opisuje. Kada je anksioznost visoka, filter se podiže i jezik koji bi inače tekao biva blokiran. Objašnjenje afektivnog filtera je jedna od najkorisnijih ideja u nastavi jezika upravo iz tog razloga: govori vam da je problem emocionalno stanje, a ne sposobnost.

Dakle, prvo što treba da uradite kada se blokirate jeste da prestanete da tumačite blokadu kao dokaz o svom nivou. To nije. To je dokaz o tome koliko ste pod pritiskom, a to je nešto s čim zaista možete da radite.

Šta da radite kada se blokirate dok govorite engleski

Najgora stvar koju možete da uradite kada se blokirate jeste da ućutite i čekate da se reči vrate. Tišina pogoršava pritisak, jer sada brinete i o samoj tišini. Rešenje je da imate mali skup fraza koje vam kupuju vreme, a ne odaju paniku.

Naučite napamet tri ili četiri od ovih i koristite ih automatski:

• "Let me think about the best way to say this." (Da razmislim kako je najbolje ovo da kažem.)
• "That's a good question. Give me a second." (To je dobro pitanje. Daj mi trenutak.)
• "I'm trying to find the right word for this." (Pokušavam da nađem pravu reč za ovo.)
• "Sorry, let me start that again." (Izvinite, da počnem ponovo.)

Svaka od njih radi dva posla. Prvo, popunjava tišinu tako da pauza deluje namerno, a ne izgubljeno. Drugo, i još važnije, govori vašem mozgu da niste u opasnosti. Izgovaranje uvežbane fraze smiruje, jer znate da je možete izgovoriti savršeno, a taj mali uspeh dovoljno snižava stresnu reakciju da vam se ostatak rečenice vrati.

Primetite da nijedna od ovih fraza nije izvinjenje za vaš engleski. Reći "sorry, my English is bad" pojačava krug anksioznosti. Reći "let me start that again" je ono što izvorni govornik radi kada se zapetlja. Razlika je stvarna i sagovornik je oseća.

Kako da se pojednostavljivanjem izvučete iz blokade

Kada se blokirate, instinkt je da nastavite da tražite izgubljenu reč. To je obično pogrešan potez. Reč koju ste izgubili često je sofisticirana, a pritisak traganja za njom je ono što vas drži zaglavljenim.

Umesto toga, napustite rečenicu koju ste gradili i počnite jednostavniju. Ako ne možete da nađete "I was going to elaborate on the quarterly projections", recite "Let me tell you more about the numbers". Niko ne ocenjuje vaš rečnik. Sagovornik želi ideju, a ne kitnjastu formulaciju.

Ovo funkcioniše jer daje vašem mozgu novi početak. Polugotovu rečenicu koja se urušila teško je popraviti, ali novu, jednostavnu rečenicu je lako pokrenuti. Jednostavna verzija takođe koristi reči koje ste izgovorili stotine puta, pa nema ničega što treba dohvatiti pod pritiskom.

Možete ovo namerno da vežbate. Sledeći put kada govorite engleski, pokušajte da istu ideju objasnite dvaput: jednom na komplikovan način, jednom na jednostavan. Druga verzija je ona koju želite da dohvatite kada se blokirate, a to što ste je vežbali znači da će biti tu.

Zašto su uvežbane fraze spas

Blokada se obično događa usred nečega što gradite od nule. Uvežbane fraze su suprotno: delovi jezika koje ste izgovorili toliko puta da izlaze celi, bez ikakve konstrukcije.

Setite se fraza koje stalno koristite na svom jeziku. "Iskreno", "stvar je u tome", "kao što sam govorio". To nisu rečenice koje gradite. To su jedinice koje dohvatate. U engleskom, posedovanje banke takvih fraza daje vam nešto da kažete dok se mozak oporavlja, a one čine da zvučite tečno čak i kada se ispod površine mučite.

Napravite mali skup koji odgovara vašem životu. Ako imate sastanke, naučite "Can I come back to that in a moment?" i "Just to build on what you said." Ako obavljate telefonske razgovore, naučite "Could you say that again, I didn't quite catch it." To nisu štake. To je vezivno tkivo koje izvorni govornici stalno koriste i koje će vas provesti kroz neprijatne trenutke.

Ključno je da moraju biti automatske. Fraza koju morate da se setite da upotrebite nije spas, to je još jedna stvar koju ćete zaboraviti pod pritiskom. Vežbajte ih dok ne postanu dosadne, tako da kada se blokirate, jedna od njih izađe pre nego što stignete da paničite.

Kako da sprečite blokiranje pre nego što počne

Tehnike oporavka su neophodne, ali pravi cilj je da se ređe blokirate uopšte. To se svodi na smanjenje uloga u govoru, a najpouzdaniji način za to je obim vežbe bez pritiska.

Svaki put kada govorite engleski bez toga da nešto pođe naopako, vaš mozak ažurira svoje očekivanje. Govor prestaje da bude pretnja i postaje normalna aktivnost. Problem za većinu učenika je to što se njihova jedina vežba govora odvija u situacijama s visokim ulogom: sastanak, razgovor za posao, ispit. To je kao da učite da plivate tako što će vas svaki put baciti na dubokom kraju.

Potrebno vam je mesto za govor gde greška ne košta ništa. Gde nema kolege koji gleda, nema ocene na kraju, nema društvene posledice za zapetljanje. To je okruženje u kojem afektivni filter pada i jezik teče, i u tom okruženju treba da provedete većinu vremena za vežbu.

U aplikaciji Tutoro vežbe se pojavljuju unutar razgovora u stilu mesendžera sa vašim AI tutorom engleskog. Diktat, povezivanje i zadaci razumevanja daju vam priliku da vežbate, dok tutor čita vaše odgovore i prilagođava lekciju. Ako izgubite nit, možete da započnete jednostavniju rečenicu bez ljudi koji vas posmatraju. 3D lik tutora govori i reaguje na ekranu za razgovor dok vežbate kako da nastavite kada zapnete. Isprobajte Tutoro pre sledećeg razgovora.

Da li vežbanje samo zaista pomaže?

Česta zamerka je da vežbanje samo ne priprema za pravu stvar, jer nedostaje pritisak. Ta zamerka je napola tačna. Razgovor sa samim sobom ne dočarava osećaj razgovora za posao i niko ne treba da se pretvara da dočarava.

Ali to nije svrha vežbe bez pritiska. Njen posao nije da simulira pritisak. Njen posao je da sam jezik učini automatskim, tako da kada pritisak dođe, ima manje toga da se dohvati. Učenik koji je rekao "I was wondering if I could" petsto puta u opuštenoj vežbi reći će to na razgovoru za posao bez razmišljanja. Učenik koji je to rekao samo dok je bio prestravljen povezivaće tu frazu s užasom.

Postoji i srednji put između razgovora sa samim sobom i razgovora s visokim ulogom: govor s nekim ili nečim što odgovara, ali ne može da vas osuđuje. Istraživanje o radnoj memoriji i učinku na drugom jeziku sugeriše da što je vaš jezik automatskiji, to ga anksioznost manje može poremetiti, jer automatski jezik ne zavisi od radne memorije koju stres isključuje.

Zato vežbajte sami, ili s partnerom s niskim ulogom, i radite to mnogo. Cilj nije da iz života uklonite nervozu. Cilj je da vaš engleski postane toliko automatski da nervoza nema za šta da se uhvati.

Rutina za oporavak koju možete primeniti već danas

Kada sve spojimo, evo redosleda koji treba da primenite sledeći put kada se blokirate:

1. Recite frazu za popunjavanje: "Let me think about how to say this."
2. Uzmite jedan spor udah dok je izgovarate. Fraza pokriva pauzu.
3. Napustite komplikovanu rečenicu. Počnite jednostavniju.
4. Ako ste zaista zaglavljeni, postavite pitanje umesto toga: "What do you think?" Time vraćate red govora sagovorniku i skidate reflektor sa sebe.
5. Posle toga, ne preživljavajte blokadu iznova. Preživljavajte oporavak. Oporavili ste se, a to je veština.

Najvažniji korak je poslednji. Učenici koji se blokiraju imaju tendenciju da satima vrte blokadu u glavi, što obučava njihov mozak da se plaši sledećeg razgovora. Vrtenje oporavka radi suprotno. Govori vašem mozgu da je blokada preživljiva, a to je uverenje koje vremenom sprečava da se blokada uopšte dogodi.

Blokada nije presuda o vašem engleskom. To je trenutak pritiska, a pritiskom se može upravljati. Učenici koji to prevaziđu nisu oni koji se nikada ne blokiraju. Oni su oni koji znaju šta da rade kada se blokiraju.